Kućni red u stambenim zgradama – koja su pravila?

Pravila kućnog reda radnim danima i vikendom

Kućni red u stambenim zgradama predstavlja skup pravila čiji je cilj da obezbedi miran, bezbedan i prijatan život za sve stanare. Njegovo poštovanje nije stvar dobre volje, već zakonska obaveza, a pravila važe jednako za vlasnike stanova, podstanare i goste.

U nastavku dajemo pregled najvažnijih pravila kućnog reda, sa posebnim osvrtom na buku, korišćenje zajedničkih prostorija, radove, odgovornost stanara i sprovođenje propisa u praksi.

Vreme odmora i pravila o buci

Jedno od najvažnijih pitanja kućnog reda u stambenim zgradama odnosi se na vreme odmora. Odnosno periode tokom kojih je neophodno obezbediti mir i tišinu u zgradi.

Vreme odmora propisano je kako za radne dane, tako i za vikend:

• Radnim danima: od 16.00 do 18.00 i od 22.00 do 7.00
• Vikendom: od 14.00 do 18.00 i od 22.00 do 8.00 subotom, odnosno do 10.00 nedeljom

Tokom ovih perioda zabranjeno je korišćenje uređaja i mašina koje proizvode pojačanu buku, kao što su bušilice, kosačice ili motorne testere. Takođe su zabranjene aktivnosti poput trčanja, vikanja, skakanja, glasne muzike, pevanja i svih drugih radnji koje mogu remetiti odmor ostalih stanara.

Ukoliko se planiraju proslave, rođendani ili druga okupljanja, stanari su dužni da najmanje dva dana unapred obaveste ostale stanare postavljanjem obaveštenja na vidnom mestu u zgradi. Bez obzira na prethodno obaveštavanje, od 1.00 časa posle ponoći do jutra mora vladati potpuna tišina.

Šta je dozvoljeno van vremena odmora

Van propisanih termina odmora, stanari mogu obavljati uobičajene dnevne aktivnosti, uključujući kućne poslove i radove manjeg obima. Međutim, i u tim periodima zabranjeno je stvaranje prekomerne buke ili ponašanje koje ugrožava bezbednost ili ometa druge stanare. Kućni red u stambenim zgrdama se, dakle, primenjuje tokom celog dana, a ne samo u vreme tišine.

Građevinski i zanatski radovi u stanovima

Izvođenje građevinskih i zanatskih radova unutar stana nije dozvoljeno tokom vremena predviđenog za odmor stanara, osim u slučajevima hitnih intervencija, poput pucanja cevi ili drugih kvarova koji zahtevaju hitno postupanje.

Radovi se mogu izvoditi samo uz poštovanje određenih pravila. Stanari su dužni da o radovima obaveste upravnika zgrade i pribave odgovarajuće odobrenje nadležnog organa. Na ulazu u zgradu mora biti jasno istaknuto obaveštenje o početku radova, njihovoj vrsti i predviđenom trajanju. Nakon završetka radova, sva oštećenja na zajedničkim prostorijama moraju biti sanirana i vraćena u prvobitno stanje.

Korišćenje zajedničkih prostorija u zgradi

Zajedničke prostorije, kao što su hodnici, stepeništa, biciklane, ostave, vešernice, podrumi i tavani, namenjene su svim stanarima i moraju se koristiti savesno i odgovorno.

U zajedničkim prostorima strogo je zabranjeno ostavljanje smeća, crtanje ili lepljenje po zidovima, kao i pušenje i korišćenje otvorenog plamena. Nakon korišćenja zajedničkih prostorija, svaki stanar je dužan da ih ostavi uredne i u stanju u kakvom su bile pre upotrebe. Takođe, nije dozvoljeno ostavljanje ličnih stvari u hodnicima, uključujući nameštaj, obuću ili druge predmete.

Posebna pravila za podrum i tavan

Raspored korišćenja pojedinih prostorija i pravila pristupa ključevima definiše Skupština stambene zajednice.

U podrumskim prostorijama zabranjeno je držanje zapaljivih materija i tečnosti. Prozori moraju imati rešetke ili žičanu mrežu, a vrata moraju biti zaključana, pri čemu ključevi moraju biti dostupni svim stanarima.

Tavanski prostor mora biti stalno zaključan, a ključ se poverava osobi koju odredi Skupština stanara. U tavanu je zabranjeno držanje zapaljivih materija, dok je pristup krovu dozvoljen isključivo ovlašćenim licima, na primer radi popravki ili uklanjanja snega.

Zaključavanje ulaznih vrata i garažnih kapija

Radi bezbednosti svih stanara, ulazna vrata zgrade moraju biti zaključana u određenim vremenskim periodima. Tokom letnjeg perioda zaključavanje je obavezno od 23.00 do 6.00, dok se zimi vrata zaključavaju od 22.00 do 6.00.

Ulazna vrata mogu biti stalno zaključana ukoliko zgrada ima interfon ili drugi sličan uređaj i ako Skupština stanara donese takvu odluku. Prilikom izlaska iz garaže pomoću daljinskog upravljača, stanar je dužan da odmah zatvori kapiju.

Zabrana bacanja stvari sa prozora i terasa

Strogo je zabranjeno bacanje smeća, hrane, vode ili bilo kakvih predmeta sa prozora, terasa, balkona i lođa. Takođe, nije dozvoljeno trešenje stolnjaka, jorgana, krpa i drugih predmeta sa terasa, jer takve radnje mogu ugroziti bezbednost prolaznika i drugih stanara.

Kućni ljubimci u stambenim zgradama

Držanje kućnih ljubimaca u zgradi je dozvoljeno, ali uz obavezu vlasnika da obezbede da ljubimci ne prljaju zajedničke prostore i da svojim ponašanjem ne narušavaju mir ostalih stanara.

Pravila o zajedničkom zemljištu zgrade

Na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade mogu biti određene površine za igru dece, trešenje tepiha, parkiranje vozila i obavljanje drugih uobičajenih aktivnosti. Na ovom zemljištu zabranjena je upotreba otvorenog plamena zbog opasnosti od požara.

Stanari su dužni da u zimskom periodu uklanjaju sneg i led sa prozora, terasa, balkona i lođa, na način koji ne ugrožava bezbednost drugih stanara i prolaznika. Takođe su obavezni da preduzmu mere zaštite od smrzavanja i pucanja vodovodnih i kanalizacionih instalacija u svojim stanovima i poslovnim prostorima.

Ko propisuje kućni red u stambenim zgradama?

Kućni red ima jasnu zakonsku osnovu i nije samo skup neformalnih pravila. U Srbiji je uređen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Iako zakon ne propisuje jedinstveni pravilnik za sve zgrade, on ostavlja mogućnost lokalnim samoupravama i samim stambenim zajednicama da preciznije urede pravila u skladu sa svojim specifičnostima, ali uvek u okviru važećih zakonskih smernica.

Ko je zadužen za sprovođenje kućnog reda?

Za poštovanje i sprovođenje kućnog reda u stambenim zgradama odgovornost dele više subjekata. Profesionalni upravnik zgrade, koga bira Skupština stanara, zadužen je za svakodnevno sprovođenje pravila, posredovanje u rešavanju sporova i obaveštavanje nadležnih organa u slučaju ozbiljnijih prekršaja. Skupština stanara donosi odluke koje uređuju zajednički život u zgradi i ovlašćuje upravnika za njihovo sprovođenje.

Komunalna policija uključuje se u slučajevima upornog narušavanja kućnog reda, poput pravljenja buke u vreme odmora ili nepropisnog korišćenja zajedničkih prostorija. U slučajevima težih i ponovljenih prekršaja, postupanje preuzima Prekršajni sud.

Komunalna policija i kazne za nepoštovanje kućnog reda

Inspekcijski nadzor sprovode nadležne organizacione jedinice gradske uprave, preko komunalnih i građevinskih inspektora. Prilikom kontrole, komunalni milicioner ima ovlašćenje da izda prekršajni nalog za prekršaje za koje su propisane novčane kazne u fiksnom iznosu.

Novčane kazne za stanare koji ne poštuju pravila kućnog reda kreću se u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara.

Zašto je kućni red posebno važan za stanove koji se izdaju

U zgradama u kojima se stanovi izdaju, naročito podstanarima ili u okviru kratkoročnog zakupa, poštovanje kućnog reda ima dodatni značaj. U takvim situacijama vlasnik stana može snositi odgovornost za ponašanje zakupaca, posebno ukoliko se kršenja pravila ponavljaju. Zbog toga je važno da zakupci budu unapred upoznati sa pravilima kućnog reda i da se ona jasno navedu u ugovorima o zakupu.

Najčešća kršenja kućnog reda u praksi

U praksi se najčešća kršenja odnose na prekomernu buku u večernjim satima, izvođenje radova van dozvoljenog termina i nepropisno korišćenje zajedničkih prostorija. Problemi često nastaju i zbog ostavljanja ličnih stvari u hodnicima, nepropisnog parkiranja i neodgovornog držanja kućnih ljubimaca, što neretko dovodi do prijava i intervencija nadležnih službi.

 Kako izgleda prijava kršenja kućnog reda

Kada dođe do narušavanja kućnog reda, stanari se najčešće prvo obraćaju upravniku zgrade, koji pokušava da problem reši sporazumno. Ukoliko se prekršaji ponavljaju ili su ozbiljnije prirode, prijava se podnosi komunalnoj policiji. Komunalni milicioner izlazi na teren, utvrđuje činjenično stanje i, po potrebi, izdaje prekršajni nalog ili pokreće dalji postupak. Prva intervencija često ima upozoravajući karakter, dok ponovljeni prekršaji mogu da dovedu do novčanih kazni.

Zašto poznavanje kućnog reda štiti i stanare i vlasnike

Kako ImoNova A tim smatra, poznavanje i poštovanje kućnog reda doprinosi mirnijem zajedničkom životu u zgradi, smanjenju konflikata i jasnijem rešavanju sporova. Jasno definisana pravila štite interese svih stanara, a vlasnicima stanova, naročito onima koji izdaju nekretnine, omogućavaju da izbegnu probleme sa komšijama i nadležnim organima.